Неузина (Neuzina)
Неузина (Neusin) је насеље у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1256 становника.
Овде се налази Српска православна црква у Неузини.
Неузина је наводно име добила по локалном турском заповеднику Неузин-бегу. Насељена је око 1637. године. Монаси манастира Пећке патријаршије су банули у Неузину 1660. године и записали више дародаваца: домаћин Михаил, поп Јанићије јеромонах, поп Цветан, старац Степан, а "сељани принесоше 1000 аспри на благослов". Постоји живописна слика која објашњава ту легенду, а коју је наручио мештанин Петар Стајић 1836. године, од познатог сликара Павла Симића. Копија те занимљеве слике између два рата чувала се у Етнографском музеју, у Београду. На њој је приказан призор пред насељавање места Неузине. Стоји на десној страни Неузин-бег који држи чибук у руци, а пред њим лево стоје браћа Вукоман и Добрин са секирама у руци. Вукоману на раменима седи мали син Стаја, који у руци држи малу садницу дуда. Сви стоје поред Тамиша, иза њих су сељаци који се држе за дрво великог дуда. На том дуду у крошњи, је исписан родослов Стајића. Под сликом је опширан текст исписан: Браћа су побегла на другу дан Ускрса 27. марта 1637. године "от поља Бугарја села Пуовка", пренесу преко Дунава сина Стају, и ишчупају код Дунава стабло дуда. Дођу до воде Тамиша и наиђу на Неузин-агу темишварског "присједатеља" (становника) и умоле га да им дозволи да се ту населе и чувају му марву. Ага им дозволи, и њих тројица рукама својим посаде ту донети дуд. Од те фамилије поста село Неузина, а од Стаје породица Стајић. По царском ревизору Ерлеру 1774. године место "Неузин" је насељено искључиво Србима и налази се у Тамишком округу. Село Неузина током своје историје више пута је мењала своје име:
* Године:
* 1116 — Неузина
* 1660 — Неузина
* 1801 — Српска Неузина
* 1850 — Хрватска Неузина
* 1912 —
* 1922 — Српска Неузина
Овде се налази Српска православна црква у Неузини.
Неузина је наводно име добила по локалном турском заповеднику Неузин-бегу. Насељена је око 1637. године. Монаси манастира Пећке патријаршије су банули у Неузину 1660. године и записали више дародаваца: домаћин Михаил, поп Јанићије јеромонах, поп Цветан, старац Степан, а "сељани принесоше 1000 аспри на благослов". Постоји живописна слика која објашњава ту легенду, а коју је наручио мештанин Петар Стајић 1836. године, од познатог сликара Павла Симића. Копија те занимљеве слике између два рата чувала се у Етнографском музеју, у Београду. На њој је приказан призор пред насељавање места Неузине. Стоји на десној страни Неузин-бег који држи чибук у руци, а пред њим лево стоје браћа Вукоман и Добрин са секирама у руци. Вукоману на раменима седи мали син Стаја, који у руци држи малу садницу дуда. Сви стоје поред Тамиша, иза њих су сељаци који се држе за дрво великог дуда. На том дуду у крошњи, је исписан родослов Стајића. Под сликом је опширан текст исписан: Браћа су побегла на другу дан Ускрса 27. марта 1637. године "от поља Бугарја села Пуовка", пренесу преко Дунава сина Стају, и ишчупају код Дунава стабло дуда. Дођу до воде Тамиша и наиђу на Неузин-агу темишварског "присједатеља" (становника) и умоле га да им дозволи да се ту населе и чувају му марву. Ага им дозволи, и њих тројица рукама својим посаде ту донети дуд. Од те фамилије поста село Неузина, а од Стаје породица Стајић. По царском ревизору Ерлеру 1774. године место "Неузин" је насељено искључиво Србима и налази се у Тамишком округу. Село Неузина током своје историје више пута је мењала своје име:
* Године:
* 1116 — Неузина
* 1660 — Неузина
* 1801 — Српска Неузина
* 1850 — Хрватска Неузина
* 1912 —
* 1922 — Српска Неузина
Географска карта - Неузина (Neuzina)
Географска карта
Земља (геополитика) - Србија
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
RSD | Српски динар (Serbian dinar) | дин or din. | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
BS | Бошњачки језик (Bosnian language) |
HU | Мађарски језик (Hungarian language) |
SR | Српски језик (Serbian language) |